Породични Е-запис
Породица Миљаковић
Будиловина · Брус · Србија
Е-запис посвећен породици Миљаковић, њеним коренима, потомцима и трајном породичном сећању.
Породични корени
Миљаковићи из Будиловине
Породица Миљаковић везана је за село Будиловину крај Бруса, место порекла, живота и породичног сећања.
Илија Миљаковић, отац Раденка Миљаковића, рођен је у Будиловини и припадао је генерацији која је прошла кроз велика страдања и историјске ломове српског народа у првој половини двадесетог века.
Раденко Миљаковић рођен је 1914. године у Будиловини. Са почетком ратног времена, 1939. године, пешке је дошао из Загреба у свој родни крај, вративши се завичају и породици у времену велике неизвесности.
Милена Миљаковић рођена је 1908. године у Осрецима. Свој живот са Раденком везала је за Будиловину, где су живели, радили и подизали породицу.
Илија Миљаковић
крај 19. века – 1945
Носилац Албанске споменице
Раденко Миљаковић
1914–1998
Рођен у Будиловини
Милена Миљаковић
1908–1976
Рођена у Осрецима
Место живота
Будиловина крај Бруса
Место почивања
Сеоско гробље у Будиловини
Ратник и предак
Илија Миљаковић — носилац Албанске споменице
Илија Миљаковић био је носилац Албанске споменице и велики ратник. Иако је био син јединац и због тога није морао да иде у војску, пошао је у рат са вером у Бога и осећањем дужности.
Са собом је повео своје волове и гвоздена кола. Током повлачења преко Албаније, у незамисливо тешким условима, војска је употребила оно што је било потребно за преживљавање. Илија је своје волове толико волео да, иако гладан, није могао да једе.
Посебно место у породичном сећању има „сирац пчелињег воска“ који је понео са собом. Као пчелар, знао је вредност онога што носи, а тај восак му је, према породичном предању, помагао у тренуцима када више није било хране.
С вером у Бога преживео је осам година ратовања у условима који су данас готово незамисливи.
У народу је остао запамћен као снажан и необичан човек, познат под надимком „Ала из Бановца“, по локалној шуми. Памтило се и да је на вашарима хватао волове за репове и рушио тезге — као слика његове снаге, темперамента и посебности.
Породично стабло
Потомци
Раденко и Милена Миљаковић подигли су породицу у Будиловини. Породично сећање наставља се кроз децу, унуке и потомке.
Деца
Петар, Ружа, Загорка и Радица.
Унуци
Бранко, Милица, Оливера и Драгана.
Сећање на Петра
Петар Миљаковић
Петар Миљаковић, син Раденка и Милене, рођен је 1942. године, а преминуо 1993. године.
Био је свестран човек, немирног стваралачког духа и широких интересовања. Правио је народне инструменте — дипле, бавио се ловом, пчеларством, земљорадњом и сточарством, виноградарством и фотографијом. У селу је био познат и као човек вештих руку — бавио се берберским и кројачким пословима, а помагао је људима и као сеоски зубар. Његов живот спајао је рад на земљи, љубав према природи, ручну вештину и осећај за лепоту сачувану у звуку, слици и породичној успомени.
Галерија
Фотографије и породичне успомене
Изабране фотографије чувају ликове и трагове породичног памћења: Илију, Раденка, Петра и породицу Миљаковић кроз различите генерације.
Породична сећања
Ове фотографије представљају визуелни део породичног Е-записа: лица, имена и успомене које остају сачуване за потомке.
Е-запис
Галерија се може касније проширити новим фотографијама, документима и породичним сведочанствима.
Породична сећања
Шта желимо да остане запамћено
Ова страница је почетак породичног Е-записа Миљаковића. У њу се могу додати нове фотографије, породична сведочанства, документи, приче о селу, кући, занатима, раду и животу предака.
Посебан део сећања припада Илији као носиоцу Албанске споменице, Раденку и Милени као темељу породице, и Петру као свестраном, стваралачком човеку чија су интересовања повезивала природу, рад, звук, фотографију и породицу.