Радољуб Миливојевић

Радољуб Миливојевић рођен је 21. јуна 1946. године у селу Кончић, у Топлици, као четврто дете Грујице и Јагоде Миливојевић. Одрастао је уз браћу Радослава и Богосава и сестре Милосаву, Миланку и Бранку.

Школовао се у родној Топлици. У времену у коме су се за мушкарце често издвајала три усталјена животна позива — учитељ, лекар или војник — изабрао је најхуманији позив. Постао је лекар.

Обликован бројним прочитаним књигама, музиком и љубављу према биљном свету, Радољуб је одолевао изазовима времена у коме је стасавао и живео. Са супругом Љубицом Миливојевић, рођеном Живић, такође лекаром, изградио је породицу и добио две кћерке, Светлану и Ану.

Бог му је, у милости својој, подарио и шесторо унучади: Луну, Алексу, Стелу, Маргиту, Гвоздена и Оливију.

Током живота доследно је одавао слику задовољног човека — човека коме је мало било пуно, или сасвим довољно. Био је искрено вољен и поштован од свих који су га познавали.

Најчешће су га звали Доца, што најбоље осликава његов једноставан карактер, непосредност и топлину у односу са људима са којима се дружио, живео и којима је несебично помагао кад год је то било потребно.

Отргнут из живота својих најближих судбином која остаје нејасна и неразумљива, живеће кроз сећање на своје велико срце, бескомпромисну љубав и пожртвованост; кроз звиждање омиљених мелодија док се обављају најобичнији кућни или пољски радови; кроз успомену на заједничко терање мрака са унуцима — фењером.

Заувек наш Дека.